Географска карта - Потала (Potala)

Палата Потала (тибетски: པོ་ཏ་ལ По та ла или бодала, кинески: 布達拉宮 бу да ла гонг) је комплекс спојених грађевина у Ласи (Тибет) које су чиниле зимску резиденцију Далај Лама још од 7, а палату од половине 17. века, све до кинеске инвазије 1959. године када је Тензин Гјатсо, -{XIV}- Далај Лама, пребегао у Дарамсалу у Индији.

Палата Потала је названа по планини Потала с које потиче Авалокитешвара ("Господ који гледа одозго"), бодисатва који отелотворава самилост свих Буда Махајана будизма.

Црвена палата

Према историјским записима, изградња палате Потала започела је у време Сонгтсен Гампоа из династије Тубет или Тубо, у 7. веку. Сонгтсен Гампо (владао од око 609-649.) одиграо је врло важну улогу у политичком, привредном и културном развоју Тибета, а такође је и охрабрио блиске везе са средишњом Кином. Ујединио је Тибет и, због политичких и војних разлога, преселио главни град из Лалонга у Ласу, где је саградио палату на Црвеној планини у средишту града. Оженио је принцезу Тритсун (Брикути) из непалске краљевске куће и принцезу Венцхенг из кинеске династије Танг. Први опис палате је „огроман комплекс зграда с три одбрамбена зида и 999 соба, плус једна на самом врху Црвене планине“.

Након пада династије Тубо у 9. веку, тибетанско друштво је ушло у дуги период превирања, током којег је палата на Црвеној планини била запуштена. Међутим, у исто време је почела да постаје верско средиште. Током 12. века, Кунгпо Драксе из секте Кадампа, је проповедао ту, а касније је за исту сврху користио и Тсхурпу Кармапа из Тсонгкапа, оснивач Гелукпа секте, и његови ученици.

Гелукпа секта се развила нагло у Тибету током 15. века, и постала је доминантна. Уз помоћ Гусхри Кана, вође Монгола племена Кхосхотд, 5. Далај Лама поразио је династију Кармапа средином 17. века, и основао је династију Ганден Пходранг. Прво средиште његове владе био је манастир Дрепунг, но, како је Палата Црвене планине била резиденција Сонгтсена Гампоа, и у близини три главна храма (Дрепунг, Сера и Ганден), одлучено је да се обнови како би се спојило заједничко политичко и верско средиште. Обнова је почела 1645. године, а три године касније комплекс зграда, с Белом палатом (Пходранг Карпо) као његовим средиштем, завршена. Пети Далај Лама се преселио тамо и Дрепунг манастир, и све од тада Палата Потала је била резиденција и седиште владе следећих Далај Лама.

Изградњу Црвене палате је почео Сангyе Гyатсхо, главни извршни службеник 5. Далај Ламе, осам година након његове смрти, као спомен на њега и место његове гробне ступе. Завршена је четири године касније (1694) те је друга по величини након Беле палате. Палата Потала је постала велики комплекс дворана, Будиних храмова и ступа. Погребне ступе (цхортенс) су додате у спомен на 7, 8, 9, и 13. Далај Ламу, свако унутар своје дворане. Најновија је она 13. Далај Ламе, зграда која је грађена од 1934 - 1936. године.

Посебно треба споменути чињеницу да Пећина медитације краља Дхарме смештена на врху брда где је Сонгтсен Гампо изградио и капелу Локесхвара, оба споменика која су претходила изградњи садашње палате.

Ступе Далај Лама у палати